Животи у кутији....

Данас ми нешто паде на памет да видим шта то имаму у тим кутијама којих има н+1 а можда чак и више.... Занимало ме шта сам накупио толико за све ове године... Наравно на први поглед безвредно, али за мене има неку вредност... Свака кутија од тих н+1 кутија је пуна... У свакој сам нашао нешто из одређеног периода мог живота, а и није ми јасно што нисам све то бацио... Па чак ни данас... Оставио сам све то ипак у кутији да живи свој живот и да ме сећа на нешто... Али једна ствар је чудна, док сам посматрао те ствари, свеске, књиге, фотографије, као да све то припада некоме другом, или као да је то неки живот који сам живео пре хиљаду година + 1, као да то нисам више ја... Како је могуће променити се тако тихо за само пар година... Да ли сам ја хтео ту промену, не бх знао да одговорим, али то више нисам ја... Река никад није иста... Увек је другачија нон стоп тече... Само се питам куд ја течем, и зашто нисам остао у неком периоду у коме је све било о.к. Баш као река на неким деловима тече споро а има и брзака... Е ти прошли животи су били брзаци, стварно се тако осећам као да сам их до сад проживео 100+1, наравно сходно годиама, а сад је мирна река која лагано тече кроз неку равницу... Значи некад је све текло брзо, а кад се брзо тече и кад се налети на стену ударац је јак... Али по законима физике колико ја јако ударим стену или о стену толико јако она удари мене... А сад се ја и стена мазимо... Невероватно... Можда бих чак и волео да се врати тај неки брзак и неки ударац чисто да докажем себи да сам још жив... Али ништа од тога река кад уђе у равницу иде полако... Али остаје нам да се надамо да ова река још увек има снаге за по још неки брзак....