Е недеља мој омиљени дан за филозофирање без икаквог смисла и икаквог циља.. За данас имам две идеје у глави... Али ајмо редом прво прва, а друга је не везана за ово и њу ћу покушати да разрадим мало касније пошто ми је још ствари ту нејасно... Е идемо прва...
Замислите да налетите на некога са ким можете једноставно да разговарате о разноразним темама, без празне приче, и ко вас надам се разуме... И коме се дивите због начина размишљања, ма једноставно због мозга... И све то тече лепо, значи неки другарски однос... И одједном тај неко вам понуди нешто више од пријатељства, мислећи да ће тиме постићи нешто више, а уништи све... Наравно да је се тешко одупрети тако нечему (није да нисам покушао)... И онда дизањем свега тога долази до пада и краха... Све се разбије као стакло у милион малих парчића које је тешко залепити. И онда се запитате што је тај неко скренуо воду на неку другу страну ако није био 100% сигуран у све то... Наравно да ту постоји још много ствари које не бих овде да износим које би можда објасниле жашто тај неко није био спреман... До тад се тај неко издвајао из масе, и то је било оно најлепше... Ја тешко могу да се одушевим неком особом, али овом је то пошло за руком... И наравно оно што вас одушеви може и веома лако да вас разочара кад покаже неку другу страну која се толико уклапа у масу, неку не одлучност иначе особина коју највише мрзим... Типа лево десно право а можда је боље лево можда је боље десно а можда је боље право... Ма удари куд си наумио шта има ту да се размишља... Али такав сам ја и не могу да очекујем да сви буду попут мене... Да не дужим даље... Значи сретнете некога одушеви вас, разочара... Самим тим што је покушано да се уради нешто у шта се није било сигурно све падне у воду и изгубите друга.... :( Другу неке ствари могу да се толеришу, а кад се све то пренесе у неку другу реалност онда не може... Имао сам још триста ствари на уму ал не може човек да пише док га около деконцентришу... Ев убаци ћу пар стихова да попуне празнину :)
Welcome to where time stands still
No-one leaves and no-one will
Moon is full, never seems to change
Just labelled metally deranged
Dream the same thing every night
I see my freedom in my sight
No locked doors, no windows barred
No things to make my brain seem scarred
Sleep my friend and you will see
That dream is my reality
They Keep me locked up in this cage
Can't they see that why my brain says rage
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
0 comments:
Post a Comment